Сарадња са Црвеним крстом

Наша школа већ годинама сарађује са Црвеним крстом. Та сарадња се и ове године успешно остварила.

На конкурсу „Крв живот значи” који је током месеца марта организовао Црвени крст из Велике Плане, Михајло Миленковић, ученик 8-1, освојио је прво место у категорији ученика основних школа. Михајло је написао литерарни састав који промовише добровољно давање крви.

       Захваљујемо се представницима Црвеног крста на наградама.

Помози јер крв живот значи

      Било је то пре двадесет година, радио сам у Црвеном крсту. Спасавали смо животе, радили смо са добровољним даваоцима крви. Некада смо и ми давали своју крв за пацијенте. Како и не бисмо? Црвени крст је хуманитарна, независна и добровољна организација, зато сам се и прикључио. Мој деда је био један од оснивача 1876. године.

      Током радног стажа десило ми се нешто што ћу памтити до краја живота. Сећам се, тог 15. 8. 2001. године добили смо позив да им је одмах потребно по две јединице крви за шесторо пацијената нулта позитивне групе. Нисмо имали довољно, ја  сам једини имао нулту позитивну у селу где смо радили. Ситуација је била хитна. Пристао сам, дао сам крв, као што сам је и увек давао, али… ово је било некако другачије. Тај тренутак био је некако урезан у моје сећање. Осећао сам велику слабост, али ме није било брига, успели смо да спасимо шесточлану породицу.

      Сваке године сам на овај датум питао како су они. Прође двадесет година. Остарео сам. Ишао сам улицом и осећао сам слабост. Претпостављам да сам се онесвестио. Ничега се нисам сећао. Кад сам се пробудио видео сам једног младића, озареног лица. Само се смешио. Питао ме је: „Како сте?”, одговорих му: „Боље ми је”. „Изгубили сте много крви, нисмо стигли да узмемо довољно јединица, много сте крварили. Ја сам одмах пристао да Вам дам крв. Увек бих дао свој живот да спасим било чији”. Нисам могао, а да се не сетим ситуације када сам и сам спасио људе који су умало настрадали. Ако постоје дугови, овај анђео је одужио тај дуг.

      Само сам га посматрао, не рекавши ништа. У себи сам пожелео да му се сва срећа и доброчинство које сам добио врати на неки лепши начин. Пустио сам сузу радосницу. Не размишљамо увек о томе, али наше мало некоме значи много. Живот ће вам вратити добра дела кад-тад. А може ли боље дело од добровољног давања крви кад знамо да крв живот значи!?