Како организовати време код куће у ванредној ситуацији?

Драга децо,

Вероватно се први пут налазите у ситуацији да сте везани за кућу и све своје досадашње обавезе морате прилагодити томе. Прва реакција је можда и била- „Ура, не морамо да идемо у школу“, али школске обавезе остају, само се сада испуњавају на другачији начин, којима нам је свима нов и помало необичан.

Пре свега, важно је да постоји нека организација дневних активности. Баш као и када се редовно ишло у школу, па сте имали одређен ритам и распоред активности, то треба да постоји и сада, без обзира што сте код куће. Покушајте да одржите уобичајену рутину која је постојала и пре ове ситуације.  То би значило- буђење и одлазак у кревет сваког дана у приближно исто време (слично као и док сте ишли у школу), нарочито радним данима. Јутарња хигијена, доручак, … Било би пожељно да убаците и макар кратке физичке вежбе за подизање активности и разбуђивање, али и вођење рачуна о физичком здрављу. Пратите часове преко тв-а или интернета, радите редовно домаће задатаке и пратите упутства својих наставника и одељењских старешина како би вам било лакше. Када постоји устаљен распоред, неће вам бити тешко  да отпочнете са планираним активностима. Дан ће бити смисленији уколико постоје неке обавезе. Иако одмор прија, после неког времена се осећамо изгубљено, као да нам време узалуд пролази, ако ништа не радимо и  немамо организацију и одређене циљеве у дану, седмици, …  Јако је важан осећај смисла, корисности, продуктивности. Вероватно  сада и маме и тате већине вас више времена проводе код куће. Искористите то да вам помогну уколико је то потребно у вези са школским задацима.  Викендом распоред може бити другачији- можете спавати дуже, завршити школске задатке који су преостали, провести више времена са укућанима и посветити се оним активностима које вам причињавају задовољство.

Ово је добра прилика да урадите неке ствари које сте одавно желели, а нисте имали времена. Онлајн курсеви (страни језици, програмирање, прављење украсних предмета, јога, истраживање занимљивих тема, …), кување, сређивање старих ствари и преуређивање своје собе, … Направите списак филмова, серија које бисте волели да погледате или списак књига које можете прочитати.

Оно што је деци, а и родитељима недостајало, јер раније није било времена за то, јесу неке заједничке активности.  Можете се организовати са породицом тако да заједнично време буде  исто сваког дана (нпр, од 18 до 20 сати). Зашто не бисте послушали родитеље и пробали неке од заборављених друштвених игара и видова забаве који су били популарни у њихово време! Када сте последњи пут са мамом и татом играли „Не љути се човече“ или „Монопол“? Можда игра „Занимљива географија“?  Можете заједно да спремите неки укусни специјалитет, гледате серију, правите нешто…

 Осим кратког јутарњег разгибавања, добро је да одредите време у току дана које ћете посветити физичкој активности. Знате и сами колико је иначе важно бити активан, а сада постоје и додатни разлози за то. Брига о свом телу и вежбање доприноси очувању здравља и помаже у борби против болести. С друге стране, кретање нам је тренутно ограничено, не можемо у дуге шетње, нема спортских тренинга, теретана, па је и зато важно да се код куће организујете и не одричете се тренинга. Поред вежби на које вас упућују ваши наставници физичког васпитања, снимке можете наћи и на интернету. Још ако у тренинге укључите и укућане, бићете сви мотивисанији и расположенији, а и вежбање ће бити забавно.

Не заборавите да се чујете са својим другарима. Тренутно не можете да се састајете и дружите, али већ знате да на прави начин искористите предности мобилних телефона, интернета и друштвених мрежа, па вам ни дружење са драгим особама које нису са вама не мора бити проблем.  

Да ли сте некада писали дневник? Писање може бити корисно и растерећујуће у оваквим ситуацијама. Пратите своје мисли, бележите запажања, износите своја осећања. Видећете колико ће вам ово помоћи да боље упознате себе. Биће вам можда занимљиво и да након неког времена прелистате ове белешке.

Смањите време које проводите на интернету и друштвеним мрежама, нарочито у истраживању и прикупљању информација о вирусу из различитих извора. Поред тога што могу бити нетачне, непоуздане, многе од ових информација су и сувишне, непотребне. Могу беспотребно довести до повећања страха, забринутости, утицати на ваше лоше расположење. Оно што је важно, а о чему говоре и стручњаци, пре свега из области здравства, јесте да имате опште информације о томе како се заштитити, шта ви можете да урадите да заштитите себе и своје ближње. Упутства како да се понашате можете потражити и од родитеља. Они ће вероватно боље умети да процене шта је важно да знате од тих садржаја о којима се свакодневно говори на тв-у и интернету. Придржавајте се тих савета и немојте трагати за неким статистичким подацима, бројкама, исповестима који вас могу узнемирити. Нису од користи, а не доприносе да се осећате боље.

Ако вас нешто мучи, разговарајте о томе са родитељима или другим блиским особама. Ако сте љути, уплашени, збуњени, причајте о томе. Све су то нормала осећања и реакције и није срамота имати их и говорити о њима, нарочито у оваквим неуобичајеним и ванредним околностима.

Ваш педагог и психолог,  Драгана Станојевић и Милица Милорадовић Станковић